Planiranje budućnosti i raspolaganje imovinom za slučaj smrti jedna je od najvažnijih odluka koje pojedinac može doneti. Testament (zaveštanje) pruža sigurnost da će vaša imovina biti raspodeljena tačno onako kako vi želite, čime se izbegavaju nepotrebni porodični sporovi i dugotrajni ostavinski postupci.

Kao advokat za nasledno pravo u Beogradu, u ovom vodiču ću vam detaljno objasniti šta je testament, koje forme zaveštanja postoje u našem zakonu, ko ima pravo na njegovo sastavljanje i na šta posebno morati obratiti pažnju kako bi vaš testament bio punovažan.

Šta je testament?

Testament je zakonom uređeni oblik jednostrane, lične i opozive izjave volje lica sposobnog za to, kojom ono određuje raspodelu svoje imovine u slučaju smrti.

Glavne pravne odlike testamenta su:

• Posao za slučaj smrti: Pravna dejstva nastupaju tek nakon smrti zaveštaoca.
• Dobročin posao: I kada se naslednicima nalažu određeni tereti, reč je o raspodeli koristi.
• Jednostran posao: Nastaje izjavom volje samo jedne osobe – zaveštaoca.
• Isključeno zastupanje: Testament ne može sastaviti punomoćnik ili zastupnik, izjava volje mora biti lična.
• Formalan posao: Punovažan je isključivo ako je sačinjen u jednoj od zakonom propisanih formi.
• Opozivost: Zaveštalac može u svakom trenutku izmeniti ili u potpunosti opozvati svoj testament dokle god ima poslovnu sposobnost.

Uslovi za punovažnost

Da bi testament bio punovažan, moraju biti ispunjeni ključni zakonski uslovi:

1. Namera za Sastavljanje Testamenta

Izjava volje mora biti ozbiljna, stvarna, slobodna i usmerena na sastavljanje testamenta. Namera mora biti određena i bezuslovna. Isti principi važe i ukoliko odlučite da izmenite ili opozovete postojeći testament.

2. Aktivna Testamentalna Sposobnost

Prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije, testament može sastaviti svako lice koje je:

-Navršilo 15 godina života, i

–Sposobno za rasuđivanje u trenutku sastavljanja.

Gubitak sposobnosti za rasuđivanje nakon sastavljanja ne poništava testament. Međutim, ako su se prilike bitno promenile nakon sastavljanja, a zaveštalac zbog gubitka sposobnosti nije mogao promeniti testament, zainteresovana lica mogu u roku od 3 godine od proglašenja testamenta zahtevati od suda da se pojedine odredbe ili ceo testament stave van snage.

Koji oblici testamenta postoje?

Da bi testament bio valjan na sudu, mora biti sačinjen u jednoj od zakonskih formi. One se dele na privatne i javne, kao i na redovne, vanredne i izuzetne.

1. Olografsko (Svojeručno) Zaveštanje (Privatni, redovni oblik)

Zaveštalac mora sam, svojom rukom, napisati ceo tekst testamenta i na kraju se svojeručno potpisati.

Ime i prezime, ili uobičajeni potpis.

Nije striktno obavezna forma, ali je izuzetno preporučljivo navesti datum radi dokazivanja sposobnosti za rasuđivanje i hronologije opoziva.

2. Alografsko Zaveštanje – pred svedocima (Privatni, redovni oblik)

Zaveštalac pred dva istovremeno prisutna svedoka izjavljuje da je unapred sastavljeni tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja, a zatim se svojeručno potpisuje.

Nakon zaveštaoca, na testamentu se potpisuju i svedoci, uz naznaku njihovog svojstva.

Zaveštalac mora biti pismen i sposoban da pročita tekst.

3. Javnobeležnički Testament (Javni, redovni oblik)

Sastavlja ga javni beležnik (notar) u obliku javnobeležničkog zapisa. Sadrži sve podatke o zaveštaocu, imovini i naslednicima i ima snagu javne isprave. Javnobeležnički registar vodi računa o deponovanim zaveštanjima i na zahtev suda dostavlja podatke nakon smrti zaveštaoca.

4. Sudsko Zaveštanje (Javni, redovni oblik)

Sastavlja ga sudija osnovnog suda po kazivanju zaveštaoca.

Sudija utvrđuje identitet zaveštaoca (uvidom u ličnu kartu/pasoš uz svedoke ili ličnim poznavanjem) i proverava njegovu testamentalnu sposobnost.

Ako je zaveštalac pismen i vidi, čita i potpisuje zapisnik u prisustvu sudije.

Ako je nepismen, slep, gluvolnem ili ne zna jezik suda, sačinjava se u prisustvu dva testamentalna svedoka (i sudskog tumača po potrebi), gde sudija čita tekst pred svima.

5. Ostali Oblici Zaveštanja:

• Konzularno zaveštanje: Sastavlja diplomatsko-konzularni predstavnik Srbije u inostranstvu po pravilima sudskog testamenta.
• Brodsko zaveštanje: Sastavlja zapovednik broda. Prestaje da važi 30 dana nakon povratka zaveštaoca u Srbiju.
• Vojno zaveštanje: Sastavlja komandir čete ili drugi starešina tokom rata ili mobilizacije. Prestaje da važi 30 dana od demobilizacije (ili 60 dana od završetka rata).
• Međunarodno zaveštanje: Izuzetno praktična forma koja važi bez obzira na mesto sačinjavanja, lokaciju imovine ili državljanstvo. Potrebno je prisustvo ovlašćenog lica i dva svedoka, a uz njega se prilaže i posebna međunarodna potvrda.
• Usmeno zaveštanje: Izuzetni oblik koji se koristi isključivo u vanrednim i izuzetnim prilikama (teška iznenadna bolest, elementarne nepogode) kada je nemoguće sastaviti pismeni testament. Zaveštalac izriče svoju volju pred tri istovremeno prisutna svedoka. Traje 30 dana od prestanka izuzetnih prilika. Svedoci su dužni da izjavu bez odlaganja pismeno sastave i predaju sudu.

Najčešće greške i osporavanje testamenta

Testament se na sudu najčešće osporava zbog:

1. Povrede obavezne forme (nedostaju potpisi svedoka, nepravilno sastavljeno alografsko zaveštanje).
2. Sumnje u testamentalnu sposobnost (dokazivanje da je ostavilac u momentu pisanja bio nesposoban za rasuđivanje).
3. Mane volje (zabluda, prevara, pretnja ili prinuda).
4. Povrede nužnog dela potomaka ili supružnika.

Da do ovakvih situacija ne bi došlo, ključno je da proces sastavljanja testamenta prođe uz stručnu pravnu podršku.